Chapter IX (Глава 9)

CHAPTER IX ГЛАВА 9
As he was sitting at breakfast next morning, Basil Hallward was shown into the room. На другое утро, когда Дориан сидел за завтраком, пришел Бэзил Холлуорд.
"I am so glad I have found you, Dorian," he said, gravely.
"I called last night, and they told me you were at the Opera.
— Я рад, что застал вас дома, Дориан, — сказал он серьезным тоном.
— Я заходил к вам вчера вечером, но мне сообщили, что вы в опере.
Of course I knew that was impossible. Разумеется, я не поверил и жалел, что не знаю, где вы находитесь.
But I wish you had left word where you had really gone to. I passed a dreadful evening, half afraid that one tragedy might be followed by another. Я весь вечер ужасно тревожился и, признаться, даже боялся, как бы за одним несчастьем не последовало второе.
I think you might have telegraphed for me when you heard of it first. I read of it quite by chance in a late edition of The Globe, that I picked up at the club. Вам надо было вызвать меня телеграммой, как только вы узнали...Я прочел об этом случайно в вечернем выпуске "Глоба", который попался мне под руку в клубе...
I came here at once, and was miserable at not finding you. Тотчас поспешил к вам, да, к моему великому огорчению, не застал вас дома.
I can't tell you how heartbroken I am about the whole thing. И сказать вам не могу, до чего меня потрясло это несчастье!
I know what you must suffer. But where were you? Did you go down and see the girl's mother? For a moment I thought of following you there. They gave the address in the paper. Somewhere in the Euston Road, isn't it? But I was afraid of intruding upon a sorrow that I could not lighten. Poor woman! What a state she must be in! And her only child, too! What did she say about it all?" Представляю, как вам тяжело… И все же, где вы были вчера? Вероятно, ездили к ее матери? В первую минуту я тоже хотел к ней поехать — адрес я узнал из газеты. Это, помнится, где-то на Юстон-роуд? Но побоялся, что буду там лишний. Несчастная мать! Воображаю, в каком она состоянии! Ведь это ее единственная дочь. Как она держалась, что говорила?
"My dear Basil, how do I know?" murmured Dorian Gray, sipping some pale-yellow wine from a delicate gold-beaded bubble of Venetian glass, and looking dreadfully bored.
"I was at the Opera.
— Откуда я знаю, мой дорогой Бэзил! — проронил Дориан Грей с недовольным видом, потягивая светло-желтое вино из тонкого, в золотых бусинках, бокала из венецианского стекла.
— Вчера я был в опере.
You should have come on there. I met Lady Gwendolen, Harry's sister, for the first time. We were in her box. She is perfectly charming; and Patti sang divinely. Don't talk about horrid subjects. Напрасно вы не приехали. Я познакомился с сестрой Гарри, леди Гвендолен, — мы сидели у нее в ложе. Обворожительная женщина! А Патти пела божественно. Не будем говорить о трагическом, Бэзил.
If one doesn't talk about a thing, it has never happened. It is simply expression, as Harry says, that gives reality to things. I may mention that she was not the woman's only child. There is a son, a charming fellow, I believe. But he is not on the stage. He is a sailor, or something. And now, tell me about yourself and what you are painting." Если о чем-то не говорить, значит, этого как бы и не было. Но стоит упомянуть что-нибудь, как оно тут же приобретает реальность. Кстати, это сказал Гарри. Ну а что касается матери Сибиллы… У нее есть еще сын; судя по всему, славный малый. Но он не актер, а моряк или что-то в этом роде. Расскажите-ка лучше о себе. Над чем вы сейчас работаете?
"You went to the opera?" said Hallward, speaking very slowly and with a strained touch of pain in his voice.
"You went to the opera while Sibyl Vane was lying dead in some sordid lodging? You can talk to me of other women being charming, and of Patti singing divinely, before the girl you loved has even the quiet of a grave to sleep in? Why, man, there are horrors in store for that little white body of hers!"
— Вы были… в опере? — не веря своим ушам переспросил Бэзил.
— Вы поехали туда, зная, что Сибилла Вейн лежит мертвая в своем убогом жилище? Вы мне говорите о красоте других женщин и о божественном пении Патти, хотя девушка, которую вы любили, еще не обрела покоя в могиле?
"Stop, Basil! I won't hear it!" cried Dorian, leaping to his feet. "You must not tell me about things. What is done is done. What is past is past."
"You call yesterday the past?"
— Перестаньте, Бэзил! Я не хочу ничего слушать! — воскликнул Дориан и вскочил.
— Не говорите больше об этом. Что было, то было, и что прошло, то осталось в прошлом.
— Вчерашний день вы называете прошлым?!
"What has the actual lapse of time got to do with it? It is only shallow people who require years to get rid of an emotion. A man who is master of himself can end a sorrow as easily as he can invent a pleasure. I don't want to be at the mercy of my emotions. I want to use them, to enjoy them, and to dominate them." — Сколько с той поры прошло времени, не имеет значения. Только ограниченным людям нужны годы, чтобы забыть о каком-либо чувстве или впечатлении. Человек же, умеющий владеть собой, расстается с печалью так же легко, как и находит новые источники радости. Я не собираюсь быть рабом своих переживаний. Я хочу извлечь из них все, что можно, и насладиться ими. Хочу властвовать над своими чувствами.
"Dorian, this is horrible! Something has changed you completely. You look exactly the same wonderful boy who, day after day, used to come down to my studio to sit for his picture. But you were simple, natural, and affectionate then. You were the most unspoiled creature in the whole world. Now, I don't know what has come over you. You talk as if you had no heart, no pity in you. It is all Harry's influence. I see that." — Дориан, это ужасно! Вы стали совершенно другим человеком. На вид вы все тот же славный юноша, который приходил ко мне в студию позировать. Тогда вы были простодушны, непосредственны и добры, вы были самым неиспорченным молодым человеком на свете. А сейчас… Не понимаю, что с вами случилось. Вы говорите, как человек без сердца, как совершенно безжалостный человек. Все это влияние Гарри. Я уверен в этом.
The lad flushed up and, going to the window, looked out for a few moments on the green, flickering, sun-lashed garden.
"I owe a great deal to Harry, Basil," he said at last,
"more than I owe to you. You only taught me to be vain."
Дориан покраснел и, отойдя к окну, с минуту смотрел на мерцающее в ярком солнечном свете зеленое море сада.
— Я стольким обязан Гарри, — произнес он наконец.
— Он сделал для меня намного больше, чем вы, Бэзил. Вы же лишь разбудили во мне тщеславие.
"Well, I am punished for that, Dorian—or shall be some day."
"I don't know what you mean, Basil," he exclaimed, turning round.
"I don't know what you want. What do you want?"
"I want the Dorian Gray I used to paint," said the artist sadly.
"Basil," said the lad, going over to him and putting his hand on his shoulder, "you have come too late. Yesterday, when I heard that Sibyl Vane had killed herself—"
"Killed herself! Good heavens! is there no doubt about that?" cried Hallward, looking up at him with an expression of horror.
"My dear Basil! Surely you don't think it was a vulgar accident? Of course she killed herself." The elder man buried his face in his hands.
"How fearful," he muttered, and a shudder ran through him.
— И я за это уже наказан… или когда-нибудь буду наказан.
— Я вас не понимаю, Бэзил! — воскликнул Дориан, оборачиваясь.
— И не знаю, чего вы от меня хотите. Скажите, что вам от меня нужно?
— Мне нужен тот Дориан Грей, которого я изобразил на портрете, — с грустью отвечал художник.
— Бэзил, — Дориан подошел к нему и положил ему руку на плечо, — вы пришли слишком поздно. Вчера, когда я узнал, что Сибилла покончила с собой…
— Покончила с собой? Не может быть! — воскликнул Холлуорд, в ужасе глядя на Дориана.
— Неужели вы могли подумать, что это был какой-то заурядный, вульгарный несчастный случай? Разумеется, нет! Она сама лишила себя жизни. Художник закрыл лицо руками.
— Это страшно! — прошептал он, и его передернуло.
"No," said Dorian Gray, "there is nothing fearful about it. It is one of the great romantic tragedies of the age. As a rule, people who act lead the most commonplace lives. They are good husbands, or faithful wives, or something tedious. You know what I mean—middle-class virtue and all that kind of thing. How different Sibyl was! She lived her finest tragedy. She was always a heroine. The last night she played—the night you saw her—she acted badly because she had known the reality of love. — Вовсе нет, — возразил Дориан Грей. — Ничего страшного я в этом не вижу. Ее смерть — одна из величайших романтических трагедий нашего времени. У обыкновенных актеров жизнь тоже самая обыкновенная. Все они примерные мужья или примерные жены — словом, скучнейшие люди и носители мещанских добродетелей. Как непохожа на них была Сибилла! Ее жизнь была драмой, а финал — трагедией, и она играла главную роль. В последний свой вечер, в тот вечер, когда вы увидели ее на сцене, она играла плохо лишь оттого, что познала реальность настоящей любви.
When she knew its unreality, she died, as Juliet might have died. She passed again into the sphere of art. There is something of the martyr about her. Her death has all the pathetic uselessness of martyrdom, all its wasted beauty. But, as I was saying, you must not think I have not suffered. If you had come in yesterday at a particular moment—about half-past five, perhaps, or a quarter to six—you would have found me in tears. Even Harry, who was here, who brought me the news, in fact, had no idea what I was going through. I suffered immensely. Then it passed away. I cannot repeat an emotion. No one can, except sentimentalists. And you are awfully unjust, Basil. А когда узнала ее нереальность, умерла, как могла бы умереть Джульетта. Тем самым она снова перешла из сферы жизни в сферу искусства. Ее окружает ореол мученичества. Да, я усматриваю в ее смерти прискорбную бесполезность мученичества, его понапрасну растраченную красоту… Но не думайте, Бэзил, что я не страдал. Если бы вы пришли вчера где-то около половины шестого, вы застали бы меня в слезах. Даже Гарри — он-то и принес мне эту прискорбную весть — не смог до конца представить, что мне пришлось пережить. Я ужасно страдал. А потом все прошло. Не могу же я одно и то же чувство переживать несколько раз. И никто не может, разве что очень сентиментальные люди. Вы ужасно несправедливы ко мне, Бэзил.
You come down here to console me. That is charming of you. You find me consoled, and you are furious. How like a sympathetic person! You remind me of a story Harry told me about a certain philanthropist who spent twenty years of his life in trying to get some grievance redressed, or some unjust law altered—I forget exactly what it was. Finally he succeeded, and nothing could exceed his disappointment. He had absolutely nothing to do, almost died of ennui, and became a confirmed misanthrope. And besides, my dear old Basil, if you really want to console me, teach me rather to forget what has happened, or to see it from a proper artistic point of view. Was it not Gautier who used to write about la consolation des arts? Вы пришли меня утешить, и это очень мило с вашей стороны, но оказалось, что утешать меня не надо, — поэтому вы и злитесь. Вот оно, людское сочувствие! Я вспоминаю одну историю, которую рассказал мне Гарри, про одного филантропа, который двадцать лет жизни потратил на борьбу с какими-то злоупотреблениями или несправедливым законом — забыл уже, с чем именно. В конце концов он добился своего — и тогда наступило жестокое разочарование. Ему больше решительно нечего было делать, он умирал со скуки и со временем превратился в убежденного мизантропа. Так-то, дорогой друг! Если вы действительно хотите меня утешить, научите, как быстрее забыть то, что случилось, или, по крайней мере, как смотреть на это глазами художника. Кажется, Готье писал об утешении, которое мы находим в искусстве?
I remember picking up a little vellum-covered book in your studio one day and chancing on that delightful phrase. Well, I am not like that young man you told me of when we were down at Marlow together, the young man who used to say that yellow satin could console one for all the miseries of life. I love beautiful things that one can touch and handle. Old brocades, green bronzes, lacquer-work, carved ivories, exquisite surroundings, luxury, pomp—there is much to be got from all these. But the artistic temperament that they create, or at any rate reveal, is still more to me. Помню, однажды у вас в студии мне попалась под руку книжечка в веленевой обложке, и, листая ее, я наткнулся именно на это замечательное выражение: la consolation des arts. Но уверяю вас, я нисколько не похож на того молодого человека, про которого вы мне рассказывали, когда мы с вами ездили в Марлоу. Он уверял, что желтый атлас может служить человеку утешением во всех жизненных невзгодах. Я люблю красивые вещи, которые можно трогать, держать в руках. Старинная парча, позеленевшая от времени бронза, изделия из слоновой кости, красивое убранство комнат, роскошь, пышность — все это, безусловно, доставляет мне огромное удовольствие. Но для меня гораздо важнее то чувство прекрасного, то художественное чутье, которое они порождают или, если угодно, пробуждают в человеке.
To become the spectator of one's own life, as Harry says, is to escape the suffering of life. I know you are surprised at my talking to you like this. You have not realized how I have developed. I was a schoolboy when you knew me. I am a man now. I have new passions, new thoughts, new ideas. I am different, but you must not like me less. I am changed, but you must always be my friend. Of course, I am very fond of Harry. But I know that you are better than he is. You are not stronger—you are too much afraid of life—but you are better. And how happy we used to be together! Don't leave me, Basil, and don't quarrel with me. I am what I am. There is nothing more to be said." Стать, как выражается Гарри, наблюдателем своей собственной жизни — значит уберечь себя от страданий. Знаю, вас удивляет то, что я вам говорю эти вещи. Вы не совсем представляете себе, насколько я духовно повзрослел. Когда мы познакомились, я был еще мальчиком, сейчас я — мужчина. У меня появились новые чувства, новые мысли, новые взгляды. Да, я стал совершенно другим, но я не хочу, Бэзил, чтобы вы меня из-за этого разлюбили. Я изменился, но вы должны всегда оставаться моим другом. Конечно, я очень привязан к Гарри. Но я знаю, что вы лучше его. Вы не сильнее его, потому что слишком боитесь жизни, зато вы лучше. Мне всегда было хорошо в вашем обществе. Не оставляйте же меня, Бэзил, и не ссорьтесь со мной. Я таков, каков есть, и ничего с этим не поделаешь.
The painter felt strangely moved. The lad was infinitely dear to him, and his personality had been the great turning point in his art. He could not bear the idea of reproaching him any more. After all, his indifference was probably merely a mood that would pass away. There was so much in him that was good, so much in him that was noble. Холлуорд невольно был тронут. Этот юноша был ему бесконечно дорог, и знакомство с ним стало как бы поворотным пунктом в его творчестве. Он больше не смел упрекать Дориана, и ему оставалось утешаться той мыслью, что черствость его юного друга — преходящее минутное настроение. Ведь у Дориана столько хороших качеств, в нем столько благородства!
"Well, Dorian," he said at length, with a sad smile, "I won't speak to you again about this horrible thing, after to-day. I only trust your name won't be mentioned in connection with it. The inquest is to take place this afternoon. Have they summoned you?" — Ну, хорошо, Дориан, — сказал он наконец с грустной улыбкой, — не будем больше упоминать об этой страшной истории. Хочу лишь надеяться, что ваше имя не будет связано с нею. Дознание обстоятельств смерти назначено на сегодня. Вас не вызывали?
Dorian shook his head, and a look of annoyance passed over his face at the mention of the word "inquest." There was something so crude and vulgar about everything of the kind.
"They don't know my name," he answered.
Дориан досадливо поморщился при упоминании о дознании и отрицательно покачал головой. Такие вещи он находил крайне вульгарными и неприятными.
— Моя фамилия в театре никому не известна, — ответил он.
"But surely she did?" — Но девушка-то наверняка ее знала?
"Only my Christian name, and that I am quite sure she never mentioned to any one. She told me once that they were all rather curious to learn who I was, and that she invariably told them my name was Prince Charming. It was pretty of her. You must do me a drawing of Sibyl, Basil. I should like to have something more of her than the memory of a few kisses and some broken pathetic words." — Нет, только имя. И я совершенно уверен, что она никому его не называла. Она мне не раз говорила, что в театре многие интересуются, кто я, но на все их вопросы она отвечала, что мое имя — Прекрасный Принц. Трогательно, не правда ли? Вы должны нарисовать мне Сибиллу, Бэзил. Мне хотелось бы не только вспоминать о нескольких ее поцелуях и нежных словах, но иногда и смотреть на нее.
"I will try and do something, Dorian, if it would please you. But you must come and sit to me yourself again. I can't get on without you." — Что ж, попробую, Дориан, раз вам так хочется. Но вы и сами должны мне позировать. Я не могу без вас обойтись.
"I can never sit to you again, Basil. It is impossible!" he exclaimed, starting back. — Больше никогда я вам не буду позировать, Бэзил. Это исключено! — испуганно воскликнул Дориан, отшатываясь от художника.
The painter stared at him. "My dear boy, what nonsense!" he cried. "Do you mean to say you don't like what I did of you? Where is it? Why have you pulled the screen in front of it? Let me look at it. It is the best thing I have ever done. Do take the screen away, Dorian. It is simply disgraceful of your servant hiding my work like that. I felt the room looked different as I came in." Бэзил удивленно посмотрел на него. — Как это понять, Дориан? Неужели вам не нравится ваш портрет? А кстати, где он? Зачем вы его заслонили экраном? Дайте мне взглянуть на него. Ведь это моя лучшая работа. Прошу вас, уберите этот экран. Не вашему ли слуге пришло в голову спрятать портрет в углу? То-то я, как вошел, сразу почувствовал, что в комнате чего-то недостает.
"My servant has nothing to do with it, Basil. You don't imagine I let him arrange my room for me? He settles my flowers for me sometimes—that is all. No; I did it myself. The light was too strong on the portrait." — Слуга здесь ни при чем, Бэзил. Неужели вы думаете, что я позволю ему без спросу переставлять вещи в комнатах? Он только цветы иногда выбирает для меня — и всё. А экран перед портретом поставил я сам: в этом месте слишком яркое освещение.
"Too strong! Surely not, my dear fellow? It is an admirable place for it. Let me see it." And Hallward walked towards the corner of the room. — Яркое освещение? Ерунда, мой дорогой. Для портрета это самое подходящее место. Дайте же мне на него взглянуть. И Холлуорд направился к тому углу комнаты, где стоял портрет.
A cry of terror broke from Dorian Gray's lips, and he rushed between the painter and the screen.
"Basil," he said, looking very pale, "you must not look at it. I don't wish you to."
"Not look at my own work! You are not serious. Why shouldn't I look at it?" exclaimed Hallward, laughing.
Крик ужаса вырвался у Дориана. Бросившись вдогонку за Холлуордом, он встал между ним и экраном.
— Бэзил, — промолвил он, страшно побледнев, — вы не должны его видеть! Я этого не хочу!
— Вы шутите! Мне запрещается смотреть на мое собственное произведение? Это еще почему? — воскликнул Холлуорд со смехом.
"If you try to look at it, Basil, on my word of honour I will never speak to you again as long as I live. I am quite serious. I don't offer any explanation, and you are not to ask for any. But, remember, if you touch this screen, everything is over between us." — Только посмейте это сделать, Бэзил, и вы станете моим врагом на всю жизнь! Я говорю совершенно серьезно. Объяснять ничего не буду, и вы меня ни о чем не спрашивайте. Но знайте — если вы только дотронетесь до экрана, между нами все кончено.
Hallward was thunderstruck. He looked at Dorian Gray in absolute amazement. He had never seen him like this before. The lad was actually pallid with rage. His hands were clenched, and the pupils of his eyes were like disks of blue fire. He was trembling all over.
"Dorian!" "Don't speak!"
Холлуорд стоял как громом пораженный и недоуменно смотрел на Дориана. Никогда еще он не видел его таким: лицо юноши побледнело от гнева, руки были сжаты в кулаки, глаза метали синие молнии. Он весь дрожал. — Дориан!
— Не надо ничего говорить!
"But what is the matter? Of course I won't look at it if you don't want me to," he said, rather coldly, turning on his heel and going over towards the window.
"But, really, it seems rather absurd that I shouldn't see my own work, especially as I am going to exhibit it in Paris in the autumn. I shall probably have to give it another coat of varnish before that, so I must see it some day, and why not to-day?"
— Господи, да что это с вами? Разумеется, я не стану смотреть, раз это вас так волнует, — сухо сказал художник и, круто повернувшись, отошел к окну.
— И все-таки это какой-то абсурд — не давать художнику смотреть на свою собственную картину! Имейте в виду, осенью я хочу послать ее в Париж на выставку, и, наверное, перед этим понадобится заново покрыть ее лаком. А стало быть, увидеть ее я все равно должен — так почему бы не сделать это прямо сейчас?
"To exhibit it! You want to exhibit it?" exclaimed Dorian Gray, a strange sense of terror creeping over him. Was the world going to be shown his secret? Were people to gape at the mystery of his life? That was impossible. Something—he did not know what—had to be done at once. — На выставку? Вы хотите ее выставить? — переспросил Дориан Грей, чувствуя, как холодеет от страха. Это означало, что весь мир узнает его страшную тайну и люди будут бесцеремонно заглядывать в самые сокровенные глубины его души. Но это совершенно немыслимо! Что-то нужно немедленно предпринять, чтобы этого не допустить. Но вот что?
"Yes; I don't suppose you will object to that. Georges Petit is going to collect all my best pictures for a special exhibition in the Rue de Seze, which will open the first week in October. The portrait will only be away a month. I should think you could easily spare it for that time. In fact, you are sure to be out of town. And if you keep it always behind a screen, you can't care much about it." — Да, в Париже. Надеюсь, против этого вы не станете возражать? — говорил между тем художник. — Жорж Пети намерен собрать все мои лучшие работы и устроить специальную выставку на Рю-де-Сэз. Откроется она в первых числах октября. Портрет увезут не более чем на месяц. Думаю, что вы сможете на такое короткое время обойтись без него. Как раз в эту пору вас тоже не будет в Лондоне. И потом — если вы держите его за экраном, значит, не слишком им дорожите.
Dorian Gray passed his hand over his forehead. There were beads of perspiration there. He felt that he was on the brink of a horrible danger.
"You told me a month ago that you would never exhibit it," he cried. "Why have you changed your mind? You people who go in for being consistent have just as many moods as others have. The only difference is that your moods are rather meaningless. You can't have forgotten that you assured me most solemnly that nothing in the world would induce you to send it to any exhibition. You told Harry exactly the same thing." He stopped suddenly, and a gleam of light came into his eyes. He remembered that Lord Henry had said to him once, half seriously and half in jest,
"If you want to have a strange quarter of an hour, get Basil to tell you why he won't exhibit your picture. He told me why he wouldn't, and it was a revelation to me." Yes, perhaps Basil, too, had his secret. He would ask him and try.
Дориан Грей провел рукой по лбу, покрытому крупными каплями пота. Он чувствовал себя на краю гибели.
— Но всего лишь месяц назад вы говорили, что ни за что на свете его не выставите! Почему вы вдруг передумали? Вы ведь из тех людей, кто не бросает слов на ветер, но, оказывается, и вы человек настроения, причем ваши настроения абсолютно непредсказуемы. Вы ведь уверяли меня, что ни в коем случае не пошлете портрет на выставку, — надеюсь, вы помните это? Гарри, например, отлично помнит. Так что же могло измениться с тех пор?Дориан вдруг умолк, и в глазах его блеснул огонек. Он вспомнил, как лорд Генри как-то раз сказал ему полушутя: «Если когда-нибудь захотите услышать самое противоречивое утверждение, какое только может прозвучать из уст человека, попросите Бэзила объяснить, почему он не хочет выставлять ваш портрет. Мне он уже объяснял, и я ничего не понял». Не значит ли это, что и у Бэзила есть своя тайна! Что ж, он попытается ее выведать.
"Basil," he said, coming over quite close and looking him straight in the face, "we have each of us a secret. Let me know yours, and I shall tell you mine. What was your reason for refusing to exhibit my picture?" — Бэзил, — сказал он, подойдя к Холлуорду и взглянув ему прямо в глаза, — у каждого из нас есть свой секрет. Откройте мне ваш, и я вам открою свой. Итак, почему вы не хотели выставлять мой портрет?
The painter shuddered in spite of himself. "Dorian, if I told you, you might like me less than you do, and you would certainly laugh at me. I could not bear your doing either of those two things. If you wish me never to look at your picture again, I am content. I have always you to look at. If you wish the best work I have ever done to be hidden from the world, I am satisfied. Your friendship is dearer to me than any fame or reputation." Художник невольно вздрогнул и проговорил: — Дориан, если я вам это скажу, вы будете смеяться надо мной и я много потеряю в ваших глазах. А я бы этого никак не хотел. Если для вас так важно, чтобы я никогда больше не видел этот портрет, пусть будет так: ведь у меня есть возможность видеть вас. И если вы хотите скрыть от мира мое лучшее произведение, я возражать не стану: ваша дружба мне дороже славы.
"No, Basil, you must tell me," insisted Dorian Gray.
"I think I have a right to know." His feeling of terror had passed away, and curiosity had taken its place. He was determined to find out Basil Hallward's mystery.
— Нет, вы все-таки ответьте на мой вопрос, Бэзил, — настаивал Дориан.
— Мне кажется, я имею право знать.
"Let us sit down, Dorian," said the painter, looking troubled. "Let us sit down. And just answer me one question. Have you noticed in the picture something curious?—something that probably at first did not strike you, but that revealed itself to you suddenly?" Он больше не испытывал страха — его место заняло любопытство. Он твердо решил выведать у Холлуорда его тайну. — Давайте присядем, Дориан, — сказал художник, не скрывая своего волнения. — Прежде чем я начну, ответьте мне на один вопрос. Вы не заметили в портрете чего-нибудь странного? Чего-то такого, что сперва, может быть, в глаза не бросалось, но потом внезапно стало заметным?
"Basil!" cried the lad, clutching the arms of his chair with trembling hands and gazing at him with wild startled eyes. — Ах, Боже мой, Бэзил! — воскликнул Дориан, дрожащими руками хватаясь за подлокотники и с ужасом глядя на художника.
"I see you did. Don't speak. Wait till you hear what I have to say. Dorian, from the moment I met you, your personality had the most extraordinary influence over me. I was dominated, soul, brain, and power, by you. You became to me the visible incarnation of that unseen ideal whose memory haunts us artists like an exquisite dream. I worshipped you. I grew jealous of every one to whom you spoke. I wanted to have you all to myself. I was only happy when I was with you. When you were away from me, you were still present in my art.... — Вижу, что заметили. Не надо ничего говорить, Дориан, сначала выслушайте меня. С первой же нашей встречи я стал словно одержим вами. Вы сразу же приобрели какую-то непостижимую власть над моей душой, рассудком, талантом, стали для меня воплощением того идеала, который художники ищут всю жизнь, а он им является лишь во сне. Я обожал вас. Стоило вам заговорить с кем-нибудь другим, как я уже начинал ревновать. Я хотел, чтобы ваша душа принадлежала лишь мне одному, и чувствовал себя по-настоящему счастливым только тогда, когда вы были со мной. И даже когда вас не было рядом, вы незримо присутствовали в моем воображении.
Of course, I never let you know anything about this. It would have been impossible. You would not have understood it. I hardly understood it myself. I only knew that I had seen perfection face to face, and that the world had become wonderful to my eyes—too wonderful, perhaps, for in such mad worships there is peril, the peril of losing them, no less than the peril of keeping them.... Weeks and weeks went on, and I grew more and more absorbed in you. Then came a new development. Разумеется, я ни разу, ни единым словом не обмолвился вам об этом — ведь вас бы это только привело в недоумение. Да и сам я не очень-то понимал, что со мной происходит. Я лишь чувствовал, что вижу перед собой само совершенство, и это делало мир восхитительным. В такого рода безумных увлечениях таится большая опасность или излечиться от них, что делает человека опустошенным, или продолжать безумствовать, что приносит человеку одни лишь страдания. Проходили недели, а я был все так же или даже в еще большей степени одержим вами. Затем события приняли иной, неожиданный оборот.
I had drawn you as Paris in dainty armour, and as Adonis with huntsman's cloak and polished boar-spear. Crowned with heavy lotus-blossoms you had sat on the prow of Adrian's barge, gazing across the green turbid Nile. You had leaned over the still pool of some Greek woodland and seen in the water's silent silver the marvel of your own face. And it had all been what art should be—unconscious, ideal, and remote. До этого я уже успел написать вас Парисом в великолепных доспехах и Адонисом в костюме охотника, со сверкающим копьем в руках. В венке из тяжелых цветков лотоса вы сидели на носу корабля императора Адриана и глядели на мутные волны зеленого Нила. Вы склонялись над зеркальной серебряной гладью тихого озера в тенистых рощах Эллады, любуясь отражением своей несравненной красоты.
One day, a fatal day I sometimes think, I determined to paint a wonderful portrait of you as you actually are, not in the costume of dead ages, but in your own dress and in your own time. Whether it was the realism of the method, or the mere wonder of your own personality, thus directly presented to me without mist or veil, I cannot tell. But I know that as I worked at it, every flake and film of colour seemed to me to reveal my secret. I grew afraid that others would know of my idolatry. I felt, Dorian, that I had told too much, that I had put too much of myself into it. Then it was that I resolved never to allow the picture to be exhibited. You were a little annoyed; but then you did not realize all that it meant to me. И вот в один прекрасный день — а может быть, в роковой день, как мне кажется иногда, — я решил написать ваш портрет, написать вас таким, какой вы есть, — не в костюме прошлых веков, а в обычной вашей одежде и в обыденной обстановке. Не знаю, из-за чего — то ли из-за реалистической манеры письма, то ли из-за обаяния вашей личности, представшей передо мной во всей своей непосредственности, — но, когда я вас писал, мне казалось, что каждый мазок, каждый слой краски все больше раскрывает тайну моей души. И я боялся, что, увидев портрет, люди поймут, насколько я боготворю вас. Я чувствовал, что выразил в этом портрете нечто глубоко сокровенное, вложил в него слишком много самого себя. Вот тогда-то я и решил ни за что не выставлять его. Вам было досадно — ведь вы не подозревали, какие у меня на то серьезные причины.
Harry, to whom I talked about it, laughed at me. But I did not mind that. When the picture was finished, and I sat alone with it, I felt that I was right.... Well, after a few days the thing left my studio, and as soon as I had got rid of the intolerable fascination of its presence, it seemed to me that I had been foolish in imagining that I had seen anything in it, more than that you were extremely good-looking and that I could paint. Even now I cannot help feeling that it is a mistake to think that the passion one feels in creation is ever really shown in the work one creates. А Гарри, когда я заговорил с ним об этом, лишь высмеял меня. Впрочем, меня это нисколько не задело. Когда портрет был окончен, я, вглядываясь в него, убедился, что был совершенно прав. А через несколько дней он покинул мою мастерскую, и, как только я освободился от его неодолимых чар, мне показалось, что все это было игрой фантазии, что в портрете люди увидят только вашу удивительную красоту и мое умение как художника отобразить ее. Даже и сейчас мне кажется, что чувства художника не обязательно отражаются в его творении.
Art is always more abstract than we fancy. Form and colour tell us of form and colour—that is all. It often seems to me that art conceals the artist far more completely than it ever reveals him. And so when I got this offer from Paris, I determined to make your portrait the principal thing in my exhibition. It never occurred to me that you would refuse. I see now that you were right. The picture cannot be shown. You must not be angry with me, Dorian, for what I have told you. As I said to Harry, once, you are made to be worshipped." Искусство гораздо абстрактнее, чем мы привыкли считать. Форма и краски говорят нам лишь о том, что они форма и краски, — не более. И мне все чаще начинает казаться, что искусство в гораздо большей степени скрывает художника, чем раскрывает его… Поэтому, когда я получил предложение из Парижа выставиться, я решил, что ваш портрет будет украшением моей экспозиции. Мог ли я ожидать, что вы станете так возражать? Ну а теперь я начинаю думать, что вы совершенно правы: портрет и в самом деле не стоит выставлять. Не сердитесь на меня, Дориан, за то, что я вам наговорил. Как я однажды сказал нашему Гарри, вы созданы для того, чтобы перед вами преклонялись.
Dorian Gray drew a long breath. The colour came back to his cheeks, and a smile played about his lips. The peril was over. He was safe for the time. Yet he could not help feeling infinite pity for the painter who had just made this strange confession to him, and wondered if he himself would ever be so dominated by the personality of a friend. Lord Henry had the charm of being very dangerous. But that was all. He was too clever and too cynical to be really fond of. Would there ever be some one who would fill him with a strange idolatry? Was that one of the things that life had in store? Дориан Грей с облегчением вздохнул. Щеки его снова порозовели. Губы улыбались. Опасность миновала. В ближайшее время ему ничто не будет угрожать! В то же время он испытывал безграничную жалость к художнику, сделавшему ему такое странное признание, и спрашивал у себя, не суждено ли ему самому когда-нибудь оказаться всецело во власти чужой души? Лорд Генри его привлекает, как привлекает людей все опасное, и не более. Он слишком умен и слишком циничен, чтобы его можно было любить. Встретит ли он, Дориан, человека, который станет его кумиром? Суждено ли ему испытать и такое?
"It is extraordinary to me, Dorian," said Hallward, "that you should have seen this in the portrait. Did you really see it?"
"I saw something in it," he answered, "something that seemed to me very curious." "Well, you don't mind my looking at the thing now?" Dorian shook his head. "You must not ask me that, Basil. I could not possibly let you stand in front of that picture."
"You will some day, surely?"
"Never."
— Я поражен, Дориан, что вы сумели разглядеть это в портрете, — сказал Бэзил Холлуорд.
— Вы и вправду это заметили?
— Да, кое-что я заметил. И это меня немало поразило.
— Ну а теперь вы мне дадите взглянуть на портрет? Дориан покачал головой.
— Нет, нет и еще раз нет, Бэзил. Я не позволю вам и близко к нему подойти.
— Но когда-нибудь, я надеюсь, позволите? — Никогда.
"Well, perhaps you are right. And now good-bye, Dorian. You have been the one person in my life who has really influenced my art. Whatever I have done that is good, I owe to you. Ah! you don't know what it cost me to tell you all that I have told you." — Что ж, возможно, вы и правы. Прощайте, Дориан. Вы единственный человек, по-настоящему повлиявший на мое искусство. И всем, что я создал ценного, я обязан вам… Если б вы знали, чего мне стоило это признание!
"My dear Basil," said Dorian, "what have you told me? Simply that you felt that you admired me too much. That is not even a compliment."
"It was not intended as a compliment. It was a confession. Now that I have made it, something seems to have gone out of me. Perhaps one should never put one's worship into words."
"It was a very disappointing confession."
"Why, what did you expect, Dorian? You didn't see anything else in the picture, did you? There was nothing else to see?"
"No; there was nothing else to see. Why do you ask? But you mustn't talk about worship. It is foolish. You and I are friends, Basil, and we must always remain so."
"You have got Harry," said the painter sadly.
— В чем же особенном вы мне признались, дорогой Бэзил? Только в том, что слишком мною восхищались? Право, это даже не комплимент.
— А я и не собирался говорить вам комплименты. Это, по сути, была моя исповедь. И у меня теперь такое чувство, словно я что-то утратил. Наверно, никогда не стоит выражать свои чувства в словах.
— По правде говоря, Бэзил, я ожидал услышать от вас иного рода признание.
— Вот как? Разве вы заметили в портрете что-то еще другое?
— Нет, ничего. Почему вы об этом спрашиваете? Ну а что касается преклонения передо мной — об этом говорить не стоит, все это глупости. Мы с вами друзья, Бэзил, и всегда должны оставаться друзьями.
— Мне давно уже кажется, что вам достаточно дружбы с одним только Гарри, — меланхолически произнес Холлуорд.
"Oh, Harry!" cried the lad, with a ripple of laughter.
"Harry spends his days in saying what is incredible and his evenings in doing what is improbable. Just the sort of life I would like to lead. But still I don't think I would go to Harry if I were in trouble. I would sooner go to you, Basil."
"You will sit to me again?"
"Impossible!"
"You spoil my life as an artist by refusing, Dorian. No man comes across two ideal things. Few come across one."
"I can't explain it to you, Basil, but I must never sit to you again. There is something fatal about a portrait. It has a life of its own. I will come and have tea with you. That will be just as pleasant."
— Ах, этот Гарри! — рассмеялся Дориан.
— Он проводит свои дни, изрекая нечто неправдоподобное, а вечера — совершая нечто невероятное. Такая жизнь мне, конечно, по вкусу, но в тяжелую минуту я вряд ли пришел бы к Гарри — скорее бы к вам, Бэзил.
— Значит, вы снова будете мне позировать?
— Я же вам сказал — никогда!
— Своим отказом вы убиваете меня как художника. Никому еще не приходилось встречать свой идеал два раза в жизни. Да и один раз он мало кому встречается. — Не буду объяснять, почему, но мне больше нельзя вам позировать. Есть что-то роковое в каждом портрете. Он живет своей, самостоятельной жизнью. Зато я буду приходить к вам на чай. Это ничем не хуже — нам обоим это будет так же приятно.
"Pleasanter for you, I am afraid," murmured Hallward regretfully. "And now good-bye. I am sorry you won't let me look at the picture once again. But that can't be helped. I quite understand what you feel about it." — Боюсь, для вас это будет намного приятнее, чем позировать, — огорченно произнес Холлуорд.
— До свидания, Дориан. Очень жаль, что я не смог взглянуть на портрет. Но что поделаешь! Я вас вполне понимаю.
As he left the room, Dorian Gray smiled to himself. Poor Basil! How little he knew of the true reason! And how strange it was that, instead of having been forced to reveal his own secret, he had succeeded, almost by chance, in wresting a secret from his friend! How much that strange confession explained to him! The painter's absurd fits of jealousy, his wild devotion, his extravagant panegyrics, his curious reticences—he understood them all now, and he felt sorry. There seemed to him to be something tragic in a friendship so coloured by romance. Когда он ушел, Дориан иронически усмехнулся. Бедный Бэзил, он даже отдаленно не догадывается, почему его не подпустили к портрету! И как это вышло странно, что вместо того чтобы раскрыть свою тайну, Дориан случайно узнал тайну Бэзила. После признания художника ему многое стало понятным. Нелепые вспышки ревности и странная привязанность к нему художника, восторженные дифирамбы в его честь, а по временам угрюмая сдержанность и скрытность — все это теперь объяснилось. И Дориану стало грустно. Ему виделось что-то трагическое в дружбе, окрашенной романтической влюбленностью.
He sighed and touched the bell. The portrait must be hidden away at all costs. He could not run such a risk of discovery again. It had been mad of him to have allowed the thing to remain, even for an hour, in a room to which any of his friends had access. Он вздохнул и позвонил камердинеру. Портрет во что бы то ни стало нужно унести отсюда и куда-нибудь спрятать! Оставлять его в комнате, куда имеет свободный доступ кто угодно из его друзей, слишком рискованно — даже на какой-нибудь час. Эпизод с Бэзилом Холлуордом продемонстрировал это в полной мере.
← Chapter VIII (Глава 8)    Chapter X (Глава 10) →

Оставить комментарий

Для комментирования необходимо войти через Вконтакте